Навигатор

Библио база

Јавне набавке

 

 

 

 

Дигитална Народна библиотека Србије

Народнa библиотекa Пожаревaц - Збирка периодике

Програм 2016.

 

Programi 2016.

 

 

 

 

 

Преузмите нашу андроид апликацију

ПРЕУЗМИТЕ Е-КЊИГЕ БЕСПЛАТНО

ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Варошарије

Статут и правилници

СТАТУТ

 

 

 

 

 

Најбољи у 2012.

Члан мреже

       član mreže

Инстаграм

Фејсбук

ЕУ-инфо

Легенде као песак који промиче кроз прсте

Мирјана Мариншек Николић, писац и ликовни уметник, представила је своју књигу ,,Андрић и Крлежа'' две драмске инсценације пожаревачкој публици у Свечаној сали Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић'' Пожаревац, 26. октобра 2017. Књижевно вече водила је Татјана Живковић, руководилац Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге. Имајући у виду да инсценација значи удешавање позоришног комада за извођење на позорници, ово дело се може схватити као комад у комаду. Како сама ауторка каже, наслов ,,Андрић и Крлежа'' не указује само на врх југословенске књижевности, него и на изузетне ствараоце чије су животе обележиле загонетне личности. У Андрићевом животу, то је Гун Бергман, преводилац Андрићевих дела на језик Ибзена и Стриндберга, а у Крлежином- Ирина Александер, руско-хрватска књижевница.  Обе представљају тип ,,жене које нема'', хероине које су биле у сенци великана.

У бројним књигама и монографијама о Ингмару Бергману, Гун Бергман обично добије тек три или четири референце у индексу. А ипак, осим што му је била жена и мајка његовог сина, она је била и модел за велики број његових филмова. Овом приликом, публика је одгледала инсерт из филма ,,Седми печат'' у коме је она била косценариста. Такође, чланови Шведске академије који су Андрића овенчали Нобеловом наградом, читали су га у њеном преводу на шведски. Он у једном разговору спомиње Гун Бергман и каже: ,, Она не само да је завршила славистику него је и веома добро научила наш језик. Састајали смо се у Београду  неколико пута. Била је оригинална жена. Каже она мени: ,,Господине Андрићу, немојте се љутити, ја ћу преводити само оне ваше ствари које ми се допадну.'' И заиста је било тако. Слично је касније чинила и са Крлежиним делима.''

С друге стране, Ирина Александер, ''руска емигрантица'', како ју је звао Крлежа и како се појављује у књизи ,,Андрић и ,,Крлежа'', тридесетих година 20. века у Загребу, држала је последњи грађански лево орјентисани литерарни салон који је окупљао тадашњи крем књижевности. Исто тако и Крлежа је окупљао ,,Данасовце'' који су заступали противдогматска гледишта у политици и уметности. Обоје су били одлични критичари свога времена, као и међусобни.

Као у Бергмановом филму, све ове личности које провејавају кроз дело играле су партију шаха са смрћу, како би уграбиле време да нађу одговоре на вечна питања човечанства.